| |
 |
|
|
|
Heroin |
|
|
|
|
 |
Heroin :: Heroin |
 |
Heroin
Heroin je sintetizirao 1874. godine C. R. Alder Wright. Oko 2 do 3 puta je potentniji (jači) od morfija te iznimno dobro i lako prolazi kroz moždanu membranu što ga čini jačim od morfija i bržeg djelovanja. Originalno je propisivan za suzbijanje kašlja, kod astme, i kao lijek za liječenje ovisnosti o morfiju.
Heroin je u Zagrebu nemoguće naći na cesti u obliku soli. Prodaje se heroinska baza ili na cesti popularno zvani brown sugar. To konkretno znači da u slučaju fiksanja mora biti rastvoren uz dodatak kiseline, na cesti je u upotrebi acitron (citra, limuntus), vrlo otrovan spoj koji više Europa ne dozvoljava da se prodaje slobodno kao prehrambeni artikl. Ako već injektiraš heroin rastvori ga C vitaminom. Kad bi heroin bio prerađen do kraja, kiselina ne bi bila potrebna, mogao bi se promiješati sa malo vode i ubrizgati ne samo u venu nego i mišić. Ovako, ako se ubrizga šut heroina rastvoren u limunskoj kiselini u meso, tj. potkožno, dolazi do oštećenja tkiva i apscesa koji se u ovisničkom žargonu zove aut (out, tj. fulana vena). Može izazvati infekciju koja ponekad rezultira čak i amputacijom. (Lidija).
Naime, ukoliko slučajno u šutu ostane neotopljenih tvari (čest slučaj kod uličnog heroina, i općenito uličnih droga) dolazi do razaranja tkiva što može dovesti do amputacije oštećenog dijela. Ako nisi siguran da imaš farmaceutski čisti i sterilan šut radije izbjegavaj potkožno ubrizgavanje i ubrizgavanje u mišić.
Najbolje je heroin ušmrkati i kapnuti kap vode u nosnicu i isprati je. Zapad preporuča pušenje na foliji (chaise the dragon), no autopsijski izvještaji sve češće spominju pluća slijepljena folijom kao uzrok otkazivanja životnih funkcija. Nema sigurnog drogiranja, samo sigurnijeg!!!
Kod doziranja valja paziti na način konzumiranja, toleranciju, težinu i izvor droge, te što smo već od droga konzumirali.
Za fiksanje treba najmanja količina ali zato češće konzumiranje, za šmrkanje tridesetak posto više, no nešto rjeđe. Za gutanje treba dupla doza od početne (fix), no zato traje duplo duže. Pri pušenju na foliji troši se najviše. Metoda je dobra jer je nemoguće predozirati se ili se zaraziti ičim (Hepatitis, AIDS...).
Ako si apstinirao(la) trebat ćeš manje dopa nego prije, ako si mršaviji od prijatelja, trebaš, u istim uvjetima, manje droge. Dobro je uvijek uzimati drogu kod istog dilera jer neće biti većih odstupanja u kvaliteti pa će i mogućnost predoziranja biti manja.
Bolje je uzeti češće manje količine nego riskirati overdose i smrt.
Nije dobro kombinirati razne supstance ako se nema znanje kaj se smije, a kaj ne. Ako si pil' apaurin trebaš znatno manje heroina, ali koliko, teško je reć', OD je moguć!
Nakon barbiturata ne smije se pit alkohol, također je vrlo vjerojatan smrtni ishod.
Alkohol i heroin su ubojita kombinacija za nasu jetru.
Priča o heroinu
"Glas Javnosti" d.o.o. Beograd, 29.06.2000.
Pre sto tri godine hemijski koncern "Bajer" proizveo heroin
Slovio kao herojski lek
Najozloglašeniji narkotik 20. veka izum je hemičara Feliksa Hofmana
Pre sto tri godine hemičar Feliks Hofman iz Bavarske napravio je u laboratoriji diacetilmorfin, štof od koga su njegovi šefovi očekivali da zameni morfijum, koji stvara zavisnost. Posle testova na ribama i mačkama koje su preživele, na red su došli zaposleni firme i njihova deca. Pošto nije bilo mrtvih ni ovisnika, koncern je nepunih godinu dana posle toga, odustajući od temeljnih kliničkih testova, izbacio sredstvo na tržište.
Nazvano je "heroin". To ime smislili su i zaštitili šefovi firme Bajer za svoj "herojski" novi izum. Ono što je usledilo bilo je jedno od najbizarnijih poglavlja u istoriji farmacije. Do tridesetih godina Bajer je širom sveta prodavao čisti heroin. Svuda je na sva usta hvaljeno neosporno jako i višestruko delotvorno sredstvo koje je kao lek davano milionima ljudi.
Priču o heroinu nedavno je u svojoj knjizi ispričao jedan berlinski lekar, pošto je uspeo da prodre u arhive ove čuvene farmaceutske firme. On je prvi kome je Bajer dopustio čeprkanje po prošlosti koje se nerado seća.
Tako činjenice govore da je u dobrim starim vremenima Nemačka bila najveći proizvođač heroina na svetu. To je bio više nego unosan posao, jer ga je većina lekara preporučivala kao bezbedan lek "čarobnog dejstva" protiv kašlja, bolova i mnogih drugih tegoba.
Učenici, trudnice, policajci, stari i bolesni konzumirali su heroin koji se prodavao u svakoj apoteci. Lek je beležio ogroman uspeh, pa je Bajer samo za godinu dana proširio tržište na više od 20 zemalja, pre svega SAD. Mali broj nepodmitljivih lekara od početka je sumnjao da je heroin otrovan ili izaziva zavisnost. Ali, Bajerovi naučnici ućutkivali su ih neosnovanim argumentima, dok su trgovci nepozvani slali probne pakete čak i u Kinu. Tako je recimo u oglasima objavljenim u jednim stručnom medicinskom listu Bajer pozivao lekare da raširenu zavisnost od morfijuma leče "priznato izvrsnim" heroinom, jer iako potiče od njega, ne stvara zavisnost.
Ovoliki trud se višestruko isplatio. Lekari su prepisivali heroin, kao da su već i sami postali zavisni, i to kao "najbezbednije i najbolje sredstvo" protiv kašlja, bolova, depresije, bronhitisa, asme ili raka želuca. U napuljskoj psihijatrijskoj bolnici zabeleženo je da su se posle uzimanja "leka" pacijenti "trajno smirili", a neki čak i izlečili. Ruski psihijatri lečili su njime "psihičke bolove", poljski su disciplinovali "ekstremne masturbatore", a jedan bečki ginekolog je zabeležio da je tek sa heroinom nastupilo "željeno poboljšanje" kod jedne pacijentkinje sa "neizlečivom nimfomanijom".
Čak su i zdravi uživali u heroinu. Planinarski klubovi preporučivali su svojim članovima da ga uzmu pre odlaska u planine jer olakšava disanje.
Lekari su kao jedino neželjeno dejstvo ustanovili omamljenost, nesvesticu i zatvor. S obzirom na rasprostranjenost leka, postavlja se pitanje kako nije došlo do zavisnosti čitavih nacija. Odgovor je u načinu uzimanja heroina, jer su bolesnici gutali samo nekoliko miligrama - manje od desetine onoga što danas sebi ubrizgavaju narkomani. Kada se heroin uzima oralno, on sporo prodire do mozga. Srećom, ljudi nisu dolazili na ideju da ga udišu ili direktno ubrizgavaju. Zato u Evropi još dugo posle pronalaska heroina zavisnost od njega nije uzela maha.
U SAD, najboljem Bajerovom kupcu, stvari su se brže razvijale. Amerikanci su tada ionako živeli u državi narkomana. Deset posto svih lekara bili su zavisnici od opijata, nekoliko stotina hiljada ljudi ubrizgavalo je sebi morfijum, a veliki broj doseljenih Kineza bilo je zavisno od pušenja opijuma. Negde od 1910. godine mnogi su prešli na heroin. Kada su klinike počele da se pune zavisnicima od heroina, država se umešala i počela da kontroliše trgovinu koja se povukla u ilegalu, na crno tržište.
Ugledni proizvođači prodavali su heroin ispod ruke kao mafija, kao na primer Hofman-La Roš. Hamburška policija je sredinom dvadesetih godina otkrila da je ovaj švajcarski koncern isporučivao inostranstvu heroin, morfijum i kokain deklarišući ih kao "bezazlene hemikalije".
Posle sve restriktivnijih međunarodnih sporazuma o opijumu, Bajer je od 1931. gotovo potpuno prekinuo trgovinu heroinom. A ono što je stizalo do pacijenata, bilo je pod budnom državnom kontrolom. Tako je ovaj narkotik pao u nemilost i proteran iz apoteka.
Danas se heroin legalno proizvodi samo u jednoj zemlji - Velikoj Britaniji. Britanci ga cene kao veoma efikasno sredstvo protiv bolova i troše ravno 300 kg godišnje. Heroin deluje brže od morfijuma, ali zato njegovo dejstvo i brže jenjava. Inače, otac heroina nije doživeo sam kraj svog čeda. Umro je 1946. sam, bez dece i gotovo zaboravljen u Švajcarskoj. Koncern Bajer nije dao čak ni čitulju koju je on i te kako zaslužio. Naime, jedanaest dana pre nego što je napravio najozloglašeniji narkotik 20. veka, Hofman je stvorio supstancu koja je isto tako dostigla svetsku slavu - acetilsalicilnu kiselinu.
Njegovi šefovi su je u početku smatrali otrovnom i umalo da je zabrane. Taj proizvod Bajera je dan-danas legalan i omiljen u celom svetu. On se zove aspirin.
|
|
DROGE - INFO
RUBRIKE